Осигурање.срб

Triglav osiguranje

Facebook-u
Twitter-u
IVANjIČKI KROMPIR ODAVNO NIJE "IVANjIČKI"

Naša zemlja pre više od decenije ugasila proizvodnju semenskog materijala u centru u Guči, pa počeo uvoz. Svake godine na sadnice ovog povrća iz inostranstva potrošimo do šest miliona evra.

IVANjIČKI krompir odavno više nije "ivanjički". Ni srpski krompir nije više srpski, već više od 90 odsto "domaćeg" krompira nastalo je, nažalost, iz holandskog semena! Naime, od kada je pre više od deset godina Centar za krompir "Guča" prestao da proizvodi semenski materijal, on je počeo da se uvozi iz Holandije i Nemačke. Svake godine naša zemlja iz inostranstva nabavi semenskog krompira u vrednosti od pet do šest miliona evra.

- Naša osnovna delatnost bila je da proizvodimo semenski krompir, jer smo locirani na pravom mestu, da obuhvatimo Raški, Zlatiborski i Moravički okrug - kazao je nekadašnji direktrom Centra za krompir "Guča" Milić Domanović. - Razni uticaji i monopolisti, međutim, uspeli su da to ugase i mi smo izgubili trku sa privatnim sektorom. Sada, Srbija svake godine uveze više od 6.000 tona semenskog krompira. Ovde sada radimo malu proizvodnju, mini-krtola, ali to je mala zamena za uvoz. Pokušava se i sa oživljavanjem starih sorti, među kojima je i "mesečar". To je nekad bila "abeceda" krompira, koji je bio dobro adaptiran, otporan i sa dobrim prinosima.

Kako objašnjava Domanović, u Guči se radi projekat kako bi se afirmisala domaća proizvodnja, kroz nove tehnologije, aeroponike (gajenje u vazduhu), u proizvdonji semenskog krompira.

Ipak, u praksi to sve fukncioniše tako što poljoprivrednici, koji se bave uzgajanjem krompira, kupuju semenski materijal - "elitu", to umnožavaju i prodaju kao domaći krompir. Deo se ostavlja za drugu generaciju, kao seme, a deo ide u prodaju, kao konzumni krompir. Tako se od "elite" dobija "original", onda ponovnom setvom prva reprodukcija i eventualno može i druga. Ipak, s obzirom na veliko prisustvo virusa, zaustavlja se već kod prve reprodukcije.

- Taj krompir možemo da zovemo "srpskim" iako se seme uvozi iz Holandije i Nemačke - objašnjava Zoran Bročić, profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. - Klimatski i zemljišni uslovi daju tu tradiciju gajenja krompira. "Elitu" uvozimo, a kod nas su jedna ili dve generacije. Ipak, jedva 10 odsto da imamo pravog semena. Nemamo ni kvalitetno domaće seme, a naročito za neku površinu od oko 40.000 hektara, koliko pokriva krompir u Srbiji. Kada se to sve pogleda, na ukupnoj površini, možemo da kažemo da ne sadimo kvalitetno seme krompira.

Izvor: novosit.rs

Dodaj komentar
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Komentari koji sadrže govor mržnje, psovke, uvrede, kao i komentari koji se odnose eventualne greške ili na uredjivačku politiku autoosiguranje.info takodje neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije agroosiguranje.info, već samo autora komentara!

Vaše sugestije ili primedbe možete da pošaljete na office@agroosiguranje.info. Hvala.

Vreme u Srbiji

Oblačno

-2°C

Srbija

Oblačno

Vlažnost: 73%

Vetar: 24.14 km/h

  • 03 Jan 2019

    Sneg 1°C -2°C

  • 04 Jan 2019

    Pretežno oblačno 0°C -2°C

Kursna lista

EUR 117.98
USD 104.64
CHF 105.22
GBP 132.59
AUD 72.2
BAM 60.32
HRK 15.9
CAD 78.43

Auto MG

Auto MG

Auto MG

Auto MG

Scroll to top